сам, род., вин. самога, дат. самому, твор., предл. самім; ж. сама, ср. само; мн. самі мест. опред., м.
1. в разн. знач. сам;
я сам гэта ведаю я сам это знаю;
цяпер ён і сам не рад теперь он и сам не рад;
самі знойдуць дарогу сами найдут дорогу;
гэта само жыццё это сама жизнь;
сам гэты факт радуе мяне сам этот факт радует меня;
2. в знач. сущ., уст. (хозяин, глава) сам;
сам загадаў сам приказал;
сам-насам с глазу на глаз;
сам не свой сам не свой;
сам па сабе сам по себе; как таковой;
сам (сама, само) сабой сам (сама, само) собой;
сам сабе гаспадар сам себе хозяин;
сам сабе галава сам себе голова;
сам сабе про себя;
быць самім сабою быть самим собою;
сам не рад (и) сам не рад;
сам праз сябе сам по себе;
сам не ў сабе сам не свой;
само сабой разумеецца (зразумела) само собой разумеется;
сам чорт не разбярэ сам чёрт не разберёт;
якія самі, такія і сані погов. какие сами, такие и сани; по Сеньке и шапка;
самі з вусамі погов. сами с усами;
не капай другому ямы (яму), сам увалішся ў яе посл. не рой другому ямы (яму), сам в неё упадёшь;
сам не гам і другому не дам погов. собака на сене

Паведаміць пра недакладнасьць